Trobojna futrola

Ostalo mi je narandžastog Tanga od džempera, još malo Golfa i nekog neidentifikovanog i eto, ispade futrola!

Končani džemper, vel. 4

Ispleten po ovim uputstvima, za jednog trogodišnjaka kojeg sam posle morala da jurim da ga slikam :)



Konac: Tango - 100% pamuk (St. George)

Četiri godišnja doba - zima

Mada je zima odavno prošla i proleće uveliko tu, evo nekoliko fotografija snimljenih ove zime. Nadam se da ću uspeti da napravim ovakvu izložbicu za svako godišnje doba.

Zeleno-plava refleksija


Neposlušnost


Malo boje


Brr


Trijumf života

Rođendanski pončo i kapa

Krajnje je vreme da vas izvestim o svojoj najambicioznijoj pletačkoj avanturi protekle zime. Magrit me je već uhvatila da kasnim s postovanjem pa evo žurim da okačim slike i poslednjeg od zimskih projekata.

Dobila sam za rođendan prelep poklon - vunicu! Projekat za koji sam je naručila - pončo!

Odaberem ovaj model - nije previše debeo, taman za proleće, nema rol-kragnu, moći će se prilagoditi različitim debljinama vunice koju sam imala - jednom rečju, savršeno!

Uprkos ambicioznosti projekta, sve je krenulo glatko i poprilično brzo. Negde do ispod ramena. Onda se počelo pokazivati da ili ja ne radim nešto kako treba, ili mustra ima urođenu manu. Rad se toliko krivio na jednu stranu da je jednostavno bio nepopravljiv. Ispalo bi da šav kreće negde na zatiljku a završava na prednjoj strani, otprilike kod pupka. To je, naravno, moglo da znači samo jedno - paranje!




Nemajući kud, promenim model i odlučim se za Drops i njihov prugasti pončo. Jednobojni nije više dolazio u obzir pošto sam imala vunicu u 5 boja, kupljenu za ovaj gornji, takođe prugast pončo. Nije mi se dopadao koliko prvi, al' bilo je daj šta daš.

Pošto se, za razliku od prvog modela, ovaj plete odozdo, napredovala sam vrlo polako. U krug, u krug, samo pravo, dosadno dozlaboga. Radila sam, naravno, kružnim iglama, ali kako su najduže koje imam od 80 cm, prava širina se mogla pokazati tek kad sam malo odmakla od početka. Merim jednom, merim dvaput, merim sto puta, kako god da merim, velik je. Ja sam, naime, vodeći se svojom uobičajenom konfekcijskom veličinom, izabrala broj petlji dat za XXL. Kobna greška! I, naravno, paranje. Koliko god da će to neverovatno zvučati (a goditi mojim ušima), ispostavilo se da mi treba veličina S!!! Ni u svojim najmršavijim danima nisam mogla da stanem u S, ali evo, Drops misli i na mene :) Ako budete pleli ovaj pončo, sigurna sam da nikome ne treba veći od M.

Pošto ste istrpeli ovo poduže pripovedanje, evo i slika:





Vunica je bila Unitasova Ana, Teteksove Cable, Perfil i Menada (fuj sintetika, ali ništa drugo u sivoj boji nisam našla). A ostalo je i za kapu:



Cvet se može skinuti, samo je "zakopčan" dugmetom.

I Tata je konačno došao na red

Očarana tehnikom entrelac, odlučila sam da probam nešto da napravim. Istovremeno sam htela na ispletem nešto Tati pošto je on jedini preostali član porodice koji nije dobio ništa pleteno/heklano. Šal mi se učinio kao dobro rešenje - dovoljno je jednostavan za izradu, a opet dovoljno ozbiljan da će hteti da ga nosi. Šema i uputstva objavljena su u izdanju Knitty-ja za zimu 2005, a možete ih pogledati ovde.

Prezadovoljna sam efektom koji se postiže - kao da ste isprepletali naštrikane trake.



No, pre nego što pohrlite da ispletete višebojni entrelac, pogledajte sledeću fotografiju.



Broj krajeva koje posle treba uvući je ogroman, ja sam za to čekala dan kad sam bila izuzetno dobre volje pa mi je opet preselo. Naravno, ovaj problem ne bih imala da sam radila jednom bojom. Lepi efekti se postižu i kad se radi šatiranom vunicom, kao što je to slučaj kod Basic Entrelac Scarf, Parisian Entrelac Wrap, Entrelac Treasure Bag.

Jedina mana, osim krajeva koje treba uvući, jeste to što šal nema dva lica pa mislim da će Tata morati da stavi naočare pre nego što ga obuče. To jest, nadam se da će stavljati naočare pre nego što ga obuče :)