Vikend

Ja sam dete ravnice i, mada me planine, kao i sve Vojvođane, fasciniraju, nikad je ne bih menjala ni za pitomu Šumadiju ni za dinarski krš. Međutim, ono što mi u Vojvodini smeta, a što se ne može videti na idealizovanim pejzažima sa salašima i đermovima niti se spominje u nostalgičnim novopaorsko-autonomaškim napevima jeste da je Vojvodina puna smeća. Putevi su ovičeni iždžikljalim korovom koji ni uz najiskreniji napor mašte ne može da prođe kao poljsko cveće, po rečnim obalama nanosi plastičnih flaša, po drveću se vijore najlon kese (koje Englezi slikovito nazivaju veštičjim gaćama), a pre svakog naselja nailazite na deponiju koja toliko smrdi da vas zaboli koren nosa. Možda je tako i drugde, ne znam i, iskreno, ne zanima me. Znam da ne mora biti tako, kao što zna svako ko je iz svoje avlije izjahao malo ka zalasku sunca. Neću ovde postaviti slike tih prizora, evo umesto toga nekoliko ne baš savršenih fotografija snimljenih iz auta, s puta po toj nesretnoj ravnici.

Prvo ponovo rode, ovaj put porodično.







Žetva je u toku:




A ovako se nekad čuvalo seno, van sela, zbog mogućih požara.

4 miljea

Malo tradicionalnog heklanja. Ova 4 miljea ili kako god da se zovu nastali su u pauzama između većih projekata, dok sam odlučivala šta bih sledeće radila.

2 i po šala

Zimus sam naheklala 2 pamučna šala. Ista mustra ali u različitim smerovima. Prvi je bio crveni, da mi se slaže uz jedne somot pantalone. Međutim, mustra se uvrće po rubovima pa sam onda probala da šal iskehlam tako što će redovi ići po dužini i tako je nastao plavi šal.






Ona polovina šala iz naslova je pokušaj da iskoristim neke ostatke raznih konaca ali se ispostavilo da je šal prekratak tako da sam obustavila ceo projekat i ostavila ga da sačeka bolje dane.

Futrola za mobilni

Kupila sam novi telefon pa je bio red da dobije i novu futrolicu.

3 torbe

U poslednje vreme sam se nešto dala na heklanje torbi. Evo tri koje sam napravila tokom proteklih meseci.

Torba na roze pruge, omiljena, potpuno moj dizajn. Naravno, format je A4, da stanu knjige, mada nije baš zgodna za nešto teško. Napravila sam je od ostataka konca (uglavnom od onog rozog topića - vidi prvi post, januar 2007). Najveći problem su bile ručke pošto nisam uspela da nađem ništa čime bi ih mogla učiniti čvršćim i punijim pa je na kraju poslužio neki učkur koji nije baš odgovorajuće debljine. Cibzar sam dala da mi ušije krojačica u salonu. Razmišljam da još ušijem jedno veće ukrasno dugme (vidi 3. sliku) i doheklam vrpcu za vezivanje, ali videću, mislim da me mrzi.

Druga torba je rađena pačvork tehnikom, ne baš preterano vešto, ali mislim da se to na kraju ipak ne vidi. Konac je tanak, Koral 15. Cibzar i postavu uradila krojačica.

I treća je, mada je hronološki prva, ova retro torbica s cvetovima. Problem je dno, koje je ovde od kartona pošto mi nije pao na pamet nijedan bolji materijal. Može da se vadi tako da neće biti problema prilikom pranja.

Evo i detalja - jedan od cvetića i džepić: