Još jedna torba

Svečano obećavam da je ovo poslednji deo današnje blogoreje. Završila sam novu torbu za koju se mustra može preuzeti ovde. Ja sam napravila drugačije drške i ušila sam dva (reciklirana) dugmeta kao ukras, a koristila sam Yumcovu Veru. Toliko od mene. Odoh sad da krečim stan.

Autorska prava

Sledeći napis NIJE za one koji će reći da je borba za zaštitu autorskih prava luksuz dokonih u zemlji gde mnogo fundamentalnija ljudska prava nisu zaštićena. A JESTE za one kojima je stalo. U više sam navrata i na raznim mestima govorila o tome kako srbijanski časopis koji se trenutno zove "Moja praktika - moj uspeh" (debilnost naslova neću komentarisati) bezočno krade mustre iz inostranih časopisa i sa interneta. A evo da to sada potkrepim i dokazima.

Sledeće 2 slike su iz italijanskog časopisa MANI DI FATA, No.6 giugno 2006 (br. 6, juni 2006):

A sledeća je, verovali ili ne, stranica iz Moje praktike, br. 85, za juli/avgust 2008. Čak je i fotografija s naslovne strane ukradena iz istog italijanskog časopisa, samo neću baš toliko da ih reklamiram! Obratite pažnju kako se na fotografiji s četiri torbe čak vidi donji deo slova P iz reči "speciale". Pri tom nigde u časopisu, ali ama baš nigde ne piše odakle su uzeli šeme. Pravni aspekti na stranu, pitam se, prvo, odakle im obraza da prodaju nešto tuđe, a zatim i zar misle da smo mi svi debili. Prošla su ta vremena, gospodo iz Praktike. Ako želite nešto da prodate, a vi se malo potrudite da nešto i sami napravite. Copy-Paste tehnologija možda prolazi u školama i na fakultetima na kojima ste se vi školovali, ali kod mene ne.

Još malo slika sa krova

Moja zgrada ima pravi njujorški krov. Isto je tako ravan, siv i ogoljen kao i svi oni njujorški krovovi iz filmova. Jedino se nikako ne može preskočiti na susednu zgradu. A evo šta smo ove godine uradili da ga učinimo malo humanijim, a la Endi Makdauel u Zelenom kartonu, samo malo skromnije. (Da, to na prvoj slici jeste paradajz!)

Pustinjska ruža

Ne mogu da se otmem utisku koliko beton na krovu naše zgrade liči na pustinjsko tle. Erozija je čudo.

Držač plastičnih kesa

Mada izbegavam da ih koristim kad god to mogu, vremenom ih se nakupi toliko da ne znate gde s njima, a nećete da ih bacite jer je to ekološki najgora stvar koju možete uraditi. Tu onda zgodno može doći ovaj držač, inače urađen po uputstvima koja se besplatno mogu skinuti sa Bernatovog sajta.










Sećam se kako smo se kao deca smejali komšinici koja je prala najlon kese, čak i one od mleka, sušila ih na štriku i onda ponovo koristila. Kad danas o tome razmislim, i dalje mi se naravno gadi i sama pomisao da to radim, ali priznajem da je komšinica postupala ekološki vrlo ispravno, mada, naravno iz sasvim drugih pobuda.

U planu mi je da kese počnem da recikliram kao pletivo, ali trenutno nemam vremena za to.