Oparala sam jedan prastari džemper, tj. prvi džemper koji sam ikad naštrikala. Toliko se isteglio i deformisao da je zaista groteskno izgledao. Zato sam slikala samo detalj:
A evo šta sam dobila:
Čak i nakon pranja i omekšivača, ostala je ovako ukovrdžana. Bojim se da je jednostavno predugo bila zarobljena u džemperu da bi se sad mogla lako ispraviti. Imate neki predlog šta da joj uradim da se otkovrdža?
Sretna Nova 2009. godina uz puno zdravlja i ostvarenje zelja.
ReplyDeleteJa sam ti to radila ovako.Ako sam neki predmet parala namotavala sam ga preko naslonjaca stolice, povezala s obje strane da se ne razmota. Skinula s naslonjaca i pokvaslila, objesila da se susi i lagano na kraju opteretila s necim.
Ipak mi se onda izravnalo.
Znam da postoji neka fora sa parom...negdje sam nešto čitala ...ne mogu sad to pronaći...
ReplyDeleteAko netko zna javit će ti.Ja ću pokušati pronaći negdje...
hmmm... ja sam potpuni amater... ali evo da kazem tj. predlozim- da je mozda pokvasis... i preko neke krpice peglas?
ReplyDeleteako je predlog glupav, izvinjavam se...
:) (ja sam sal (koji se uvrteo) tako malo uspela da izravnam)...
Duetto vunica koju dosta koristim u ove godine izgleda ovako minutu nakon što se uplete! :) Neke su prirodno kovrdžavije od drugih!
ReplyDeletePostoji taj stari princip da se izravna na pari provlačenjem kroz dršku poklopca za šerpe (to je najstručniji, naučni način :) ). Princip bi bio da se u šerpu naspe voda i pusti da proključa, šerpa se poklopi poklopcem(onaim starim s ručkom kroz koju se mogu provući prsti, dakle, ništa Zepter, ovo-ono :D ) okrenutim naopako (ručka gleda U šerpu) i ne gasi se vatra na šporetu. Kroz ušku tj.ručku se polako provlači nit i namotava u klupko ili oko lakta ako je jako vlažna jer se nit izložena toj pari unutar šerpe izravnava. E sad, ja ovo napisah čisto iz etno-razloga :) , kad su mi već pokazivale babe taj "recept" ali, realno, vrela para unutar lonca je jednako "štetna" kao i kratak pljusak vrele vode koji donosi mnogo brže rezultate. Ja sam nekoliko puta isprobala tu instant verziju i ne bih rekla da se vuna ošteti, čak naprotiv, postane pufnastija nego ona "oparena"! Jednostavno oporim džemper, bacim vunu na dno kade i pljusnem mlazom najtoplije vode iz bojlera. Za doslovno 1 sec vuna se vidno izravnava.Neke nije loše nakon toga omotati oko "stolice" da se i tokom sušenja ravnaju ali većina se sama kasnije suši u ravnu nit. Probala sam to s nitima u kojima je 80% vune i sa Tetexovim 100%-nim akrilom i sve su ostale žive i iskoristive.
Znala sam da sam negdje čitala tu foru sa loncem i parom!
ReplyDeleteHvala zMaja!prištedila si mi vrijeme,jer ja uporna i tvrdoglava tražila bi danima...
Ju'r uelkam! ;-)
ReplyDeleteJao, devojke, divne ste. Hvala na ovim savetima, a narocito zMaji na njenom detaljnom opisu. 'Ladno bi mogao ući u etnološku studiju o tehnikama ručnog rada kod balkanskih naroda. Ili o drevnim tehnikama recikliranja. Priznajem da nikad nisam čula za taj metod, ali ima smisla, moraću da probam. (Već se veselim prizoru sa šerpom, ključalom vodom, zajapurenim obrazima i vunicom oko lakta :))Pranje, sušenje, namotavanje na stolicu i vezivanje nije uspelo - ipak je ova vuna provela u džemperu nekih 20 godina (naštrikala sam ga u srednjoj školi). Javiću rezultate.
ReplyDeleteHvala svima na čestitkama i lepim željama. Nadam se da ćemo se još više čitati u narednoj godini :)
Sad sam se tako slatko nasmijala čitajući tvoj komentar...
ReplyDeleteKad si napisala:Već se veselim prizoru sa šerpom, ključalom vodom, zajapurenim obrazima...
To me podsjetilo na moje godine puberteta...Da ne bi imala prištiće,mama mi je uredno jednom tjedno skuhala lonac vruče vode,namočila unutra kamilicu,prebacila mi ručnik preko glave ...morala sam "pariti" lice da se pore rašire,da sva masnoća iz lica izađe,da prištići ne nastaju...Poslije toga još bi mi namrljala lice salicil alkoholom radi dezinfekcije...
Mogu se ja smijati iz svega toga,ali nisam u pubertetu imala ni jedan jedini prištić.Ne znam jel to od maminog "tretmana" ili samo moj zahvalni ten...
Dakle,ako nije štetilo mom licu neće ni vuni!
Javi rezultate!
Haha, da, da, ne bi me čudilo da se sad krene u nabavku šerpi samo zbog ravnanja vune! :) Sve više i više stogodišnjih praktičnih fora pada u vodu zbog "poklopaca s termostatima" i sličnog. Pade mi na pamet kad smo na tavanu vikendice jedne bake (baba-tetka moje prijateljice) u Vršcu, našli 120 godina staru rukom pisanu svesku s receptima. I taman kad smo se naoštrile na rozen tortu iz prošlosti, otkrijemo da je sve dozirano sa "staviti šećera do pola visine crvenog lončića" i zejtina do pola "prugastog đuvečeta"! :)
ReplyDeleteKako i nije bilo žao oporiti prvi prvcati džemper koji si radila? Onaj moj prvi, iako jadan spaljenih rukava, čuvam iz čisto sentimentalnih razloga, lijepo opranog i složenog u ormaru. Ipak je to moj prvi rad s pletaćim iglama, vežu me uspomene, osjećaj ponosa kada sam obukla nešto napravljeno svojim rukama.
ReplyDeleteOkrutno si postupila prema svom prvom radu ...evo meni teško kao da si moj džemper isparala :-( ... a može biti da sam samo sentimentalna luda bez smisla za praktično. Zar se zaista i prvi radovi paraju i prepleću?
Zaista uživam čitajući komentare. Ja ću da budem praktična, pa ću ti reći da vunicu uopšte ne ispravljaš, probaj da nešto ispleteš sa tako ukovrdžanom. Možda nešto od toga i bude?:))
ReplyDeleteMoram da priznam da su načini ispravljanja vunice vrlo kreativni i zaista mogu da te zamislim sa šerpom, vunicom i ključalom vodom!
@romantales: Daleko od toga da si, kako kažeš, "sentimentalna luda". I ja sam od onih kojima je jako teško da se rastanu od stvari. (Samo da znate, i dalje čuvam sve svoje školske sveske!) Ali s ovim džemperom ovako stoji stvar. To sam ja sebi isplela u srednjoj školi da bi ga nakon mog odlaska na studije počela nositi moja mama. Ona ga je godinama stoički istrajno nosila bez obzira što se, jadan, toliko isteglio. Nedavno me je, međutim, zamolila da ga oparam i da joj ispletem nešto od te vunice. Tako će na neki način taj džemper nastaviti da živi a novi predmet će i dalje imati tu vrstu emotivne vrednosti jer će biti ispleten od iste vunice.
ReplyDeleteEto, nadam se da sam uspela da sa sebe sperem ljagu da sam bezdušna i bezosećajna Kruela koja ima srca da opara svoj prvi rad :)
@bensedin art: Dobra ideja, hvala! Probaću i to. Vunice ima napretek pošto je džemper, sećate se, iz 80-ih, pa je imao šišmiš rukave :)
No, dobro ... džemper će nastaviti živjeti u novom obliku, ima logike i u tome što veliš, samo ja svejedno nikako ne bih mogla oporiti onaj moj prvi džemper, možda zato što je to prva stvar koju sam uopće oplela; nisam kao sav normalni svijet krenula s nekim šalom ili nečim jednostavnim, ja sam odmah ravno u glavu - džemper.
ReplyDeleteNeka si poparala !
ReplyDeleteReciklaza je dobra stvar, a i izgledace sigurno ljepse, jos ces se i zabaviti. Stava sam da materijalne stvari treba nama da sluze, a ne mi njima. Zato, neka si ga poparala. Ja ne cuvam skoro nista iz svojih mladjih dana, jer mi nisu potrebni predmeti da bih se sjecala .....
Džemper će živjeti i dalje - samo u novom obliku. Ja sam podjeljena mišljenja, neke stvari čuvam, neke ne. Ti zapravo ovaj džemper ne bacaš, dakle, ne uništavaš ga, samo mu daješ drugi oblik. Nešto sentimentalno ostat će u njemu.
ReplyDeleteRavnati vunu nisam nikad probala, premalo sam stvari isplela da bi imala nešto za paranje. U svakom slučaju dobro je upamtiti ovaj koristan savjet, možda će jednom zatrebati!
Nadam se da si vunicu namotala u kančela (ja imam posebnu vunomotalicu za te svrhe, ali i prethodno spomenuti naslon od fotelje može da posluži ;))
ReplyDeleteElem. Kad je vunica jako uporna u svojoj kovrdžavosti, recept koji većinom pali je da je šmrljneš u vrelu (ali baš vrelu, skoro ključalu) vodu. Onda poduhvatiš kančelo (mi tako zovemo tako namotanu vunu) kuvačom i energično vadiš iz vode i ponovo je u vodu spuštaš. Sama težina mokre vune trebala bi da ispravi one dijelove koji se najviše "tegle" pri tom postupku. Znači bočne. Donji i gornji kraj (na kome je kuvača) još nisu ispravljeni. Zato pomjeriš kančelo da ispravljeni dio dođe na kuvaču i ponoviš postupak. Kad se malo prohladi vunu možeš i rukama (isto energično ;)) rastegnuti upolje.
Ovo pali skoro svaki put.
Za one vrlo rezistentne na pokušaje ispravljanja, preporučujem peglu na paru, pamučnu krpu i dosta snage. Prebaciš kančelo preko peglaće daske, preko staviš mokru krpu, peglu na vunu (može i jače) i peglaj. Pritom slobodnom rukom zatežeš ostatak vune preko peglaće daske,da se sve niti potpuni zategnu i isprave. Jedini nedostatak ove peglaće metode je što nit ostane "spljoštena". To se izgubi nakon sljedećeg pranja (tj. kad opereš opleteno sa dosta omekšivača).
Eto, ja se raspisah u sitan sat... kuvam ručak za Božić, gledam tijesto kako raste, pečem meso... ko mama na Badnjak :-)
Cool and that i have a neat proposal: How Long Does House Renovation Take home renovation designers near me
ReplyDelete