Moj prvi amigurumi

Amigurumi je reč japanskog porekla kojom se nazivaju trodimenzionalne heklane ili pletene životinjice ili druga, obično antropomorfna, bića. Dugo uopšte nisam obraćala pažnju na ove igračkice jer su mi, moram priznati, estetska osećanja vrlo podeljena. Iako, istina, ima dosta lutkica koje su zaista dobro i s ukusom urađene, neke su na granici kiča. Nije me, dakle, sve to naročito privlačilo dok nisam na nekom sajtu videla naheklane kaktuse (nazalost, imam samo fotografije a ne mogu da pronađem sajt da vam ih pokažem) i tad po prvi put pomislila da bih možda mogla i ja naheklati jedan amigurumi. Nisam mnogo čitala o tehnici rada, osim o tome kako se sastavljaju delovi. Više sam intuitivno "skinula" mustru. A evo i kako je to izgledalo.

Odaberem vunicu za kaktus i zemlju...
levo: St. George-ov Perlgarn 3, 100% pamuk; desno: Tina Superwash, 100% vuna)



(baš dobro izgledaju zajedno na ovom svetlu, zar ne?

Naheklam zemlju...



A zatim i samo telo kaktusa. Napunim ga vatom. Amigurumisti koriste neki specijalni materijal, ne znam zašto vata ne valja. Verovatno postoji razlog, ali nisam istraživala.



"Zasadim" kaktus...



Sačekam da procveta...



I tu bi bio kraj. Međutim, kako sam ja u svemu nezasita, pa izgleda i u amigurumiju, nije tu bio kraj već se do sutradan izrodila cela porodica kaktusa.



U međuvremenu je još jedan procvetao...



A ovog smo zasadili u Cataniu color, koja odlično imitira pustinjsko zemljište.



I tako je prošlo moje vatreno krštenje u amigurumiju. Mada, pitanje je koliko ovo uopšte spada u amigurumi pošto se ne radi o životinjicama. Probleme sam rešavala kako sam znala i umela, verovatno bi neko ko je iskusniji u ovome to bolje uradio. Tek, mislim da je za prvi put i to bez ikakve šeme, više nego dobro (reče ona skromno :)).

Htela sam da kaktus poklonim jednoj prijateljici kojoj biljke ne idu od ruke pošto je ovaj kaktus vrlo lak za održavanje a i dugovečan, ali su mi se toliko svideli da ne mogu da se odvojim od njih. Moraću njoj naheklati nove.