Sledeće 2 slike su iz italijanskog časopisa MANI DI FATA, No.6 giugno 2006 (br. 6, juni 2006):
A sledeća je, verovali ili ne, stranica iz Moje praktike, br. 85, za juli/avgust 2008. Čak je i fotografija s naslovne strane ukradena iz istog italijanskog časopisa, samo neću baš toliko da ih reklamiram! Obratite pažnju kako se na fotografiji s četiri torbe čak vidi donji deo slova P iz reči "speciale". Pri tom nigde u časopisu, ali ama baš nigde ne piše odakle su uzeli šeme. Pravni aspekti na stranu, pitam se, prvo, odakle im obraza da prodaju nešto tuđe, a zatim i zar misle da smo mi svi debili. Prošla su ta vremena, gospodo iz Praktike. Ako želite nešto da prodate, a vi se malo potrudite da nešto i sami napravite. Copy-Paste tehnologija možda prolazi u školama i na fakultetima na kojima ste se vi školovali, ali kod mene ne.
Prije nekog vremena sam imala u rukama jedan časopis, valjda je to ta Praktika ... uglavnom ovo je bilo izdanje samo mustri za pletenje, ali su napisali da je preuzeto iz japanskog časopisa Ondori i još neke izdavačke kuće kojoj se više ne sjećam imena.
ReplyDeleteSjećam se jako dobro izdanja Kukičanje (iz davne 198o i neke) gdje je urednica Lepa Diponegro (ili tako nekako) preuzela u cjelosti japansko izdanje Ondori, ali nigdje nisu spomenuli izvor.
Radi se o istoj urednici, Leposavi Diponegoro, baš zanimljivo. Svaka čast na memoriji!
ReplyDeleteNe govorim o konkretnom slučaju ali izdavacke kuće često prodaju svoje priloge. To naročito vrijedi za izdavačke kuće s razvijenijih tržišta koje prodaju priloge izdavačima s nerazvijenijih tržišta. Na tome počiva veći dio izdavačke djelatnosti u RH (za to područje imam uvida, pretpostavljam da to vrijedi i za Srbiju). (Što je, naravno, žalosno s obzirom na bogatu tradiciju i našu i vašu.) Radi se o tome da je jednostavnije onome tko je svoje komercijalne interese već zasitio na bogatijim tržištima platiti neku mizernu svotu za prijevod i objavljivanje nego platiti domaćem autoru. A osim toga, sve što dolazi iz inozemstva je po defaultu dobro, a što dolazi od naših ljudi je po defaultu sumnjive kvalitete.
ReplyDeleteTo što su isti modeli objavljeni u domaćem izdanju ne mora automatski značiti da su autorska prava povrijeđena. Tim više što se skeniranjem fotografija iz novina teško može dobiti kvaliteta dovoljna za objavljivanje.
Da se razumjemo do kraja: ne tvrdim da je dotični časopis legitimno objavio te modele, samo tvrdim da nemaš dovoljno dokaza da su ih objavili nelegitimno. Dok to ne možeš dokazati izlažeš se čak i opasnosti da te tuže za klevetu jer si ih prozvala "imenom i prezimenom", što bismo rekli.
Pozdrav, Gordana
Neki dan sam naišla na sličnu diskusiju na Raverly-u, mislim u Verena knitting grupi. Ja imam časopise stare 30-40 godina, mama i tetke su dugo kupovale :"Vune","Pletenja", "Maje", kasnije i ovu "Praktiku" ali i stare Verene, Mani di Fata, Filati i Diane, Sabrine, Sandre i ostale "pevaljke"! :D Kad izdvojim različite časopise iz iste godine (recimo 1976.) nađem i po nekoliko istih mustri. Rekla bih da najprodavaniji ital. časopis i najprodavaniji ruski ne bi sebi dozvolili međusobnu krađu pa još istog septembra, čini mi se da su se tu aut.prava međusobno ustupala ili su ih i jedni drugi "pazarili" od dizajnera. Neka je mustra bila u modi, i nudili su je razni časopisi. (Rekla bih da Verena tu ostaje i opstaje najoriginalnija jer sam Verena kardigan iz '96. u samo nešto kraćoj verziji našla na Ravelry-ju kao model iz Vogue-a 2002.!!! dok, recimo, Filati časopis, koji mi je strašno drag jer je pregledan i ima jasne fotografije, uglavnom trguje s "međunarodnim" mustrama.)
ReplyDeleteALI, ja nekad ne mogu da se načudim kako lakno "iskrsne" poneki stari model u novom časopisu i tu sam 100% sigurna da je jednostavno pokraden. Realno, mustre je gotovo nemoguće zaštiti- kad bi dizajneri potpisivali i pletenicu koju stave na džemper onda bi moja baba o'ma mogla da im se namlati para na autorska prava jer je ona prvu pletenicu "dizajnirala" odmah iza II. sv. rata! Zaštiti se mogu samo kompletni dizajni a i to je zeznuto, kao i sa svim aut. pravima jer je dovoljno napraviti 25-30% drugačiji dizajn (dakle, tri pruge više i dodati mašnu :D ) i zakon ne smatra da su aut. prava narušena. Ali ja sam u novinama iz '05. znala naći kompletnu FOTOGRAFIJU i mustru koja postoji u nekoj od mojih "Vuna" iz 1975. To je naročito popularno kad su bebi-stvarčice u pitanju jer one slabije podležu zakonima mode! :) Nekad se samo mislim, šta li ova "beba" koja sada možda ima 30-40-50 godina rekla da vidi kako je opet postala hit sezone! :))