Chubby

Neću postati ovisnik o amigurumiju. Odupreću se. Mnogi su pokleknuli, ali ja neću. Samo još ovaj.

PS Nisam uspela da razumem uputstvo za leđno peraje pa je ono ispalo dvodimenzionalno :( Ako neko razume, biću zahvalna ako mi objasni.

Sretna vam svima Nova godina! Lepo se provedite, a pokušajte da se malo i odmorite (to je barem moj plan)!

Japanski uzorak

Ovo je već odavno gotovo i nekoliko puta i nošeno, ali nikako da uhvatim vremena da uslikam. Mustra iz jednog japanskog časopisa. Šal je malo krut, što je, barem meni, česta pojava kod heklanja, ali je zato torba odlična. Postavila sam je teksas platnom - ovaj deo teksasa što viri gore je deo nogavice koji mi je ostao posle skraćivanja farmerica. Slučajno se po širini savršeno uklopilo.

Moj prvi amigurumi

Amigurumi je reč japanskog porekla kojom se nazivaju trodimenzionalne heklane ili pletene životinjice ili druga, obično antropomorfna, bića. Dugo uopšte nisam obraćala pažnju na ove igračkice jer su mi, moram priznati, estetska osećanja vrlo podeljena. Iako, istina, ima dosta lutkica koje su zaista dobro i s ukusom urađene, neke su na granici kiča. Nije me, dakle, sve to naročito privlačilo dok nisam na nekom sajtu videla naheklane kaktuse (nazalost, imam samo fotografije a ne mogu da pronađem sajt da vam ih pokažem) i tad po prvi put pomislila da bih možda mogla i ja naheklati jedan amigurumi. Nisam mnogo čitala o tehnici rada, osim o tome kako se sastavljaju delovi. Više sam intuitivno "skinula" mustru. A evo i kako je to izgledalo.

Odaberem vunicu za kaktus i zemlju...
levo: St. George-ov Perlgarn 3, 100% pamuk; desno: Tina Superwash, 100% vuna)



(baš dobro izgledaju zajedno na ovom svetlu, zar ne?

Naheklam zemlju...



A zatim i samo telo kaktusa. Napunim ga vatom. Amigurumisti koriste neki specijalni materijal, ne znam zašto vata ne valja. Verovatno postoji razlog, ali nisam istraživala.



"Zasadim" kaktus...



Sačekam da procveta...



I tu bi bio kraj. Međutim, kako sam ja u svemu nezasita, pa izgleda i u amigurumiju, nije tu bio kraj već se do sutradan izrodila cela porodica kaktusa.



U međuvremenu je još jedan procvetao...



A ovog smo zasadili u Cataniu color, koja odlično imitira pustinjsko zemljište.



I tako je prošlo moje vatreno krštenje u amigurumiju. Mada, pitanje je koliko ovo uopšte spada u amigurumi pošto se ne radi o životinjicama. Probleme sam rešavala kako sam znala i umela, verovatno bi neko ko je iskusniji u ovome to bolje uradio. Tek, mislim da je za prvi put i to bez ikakve šeme, više nego dobro (reče ona skromno :)).

Htela sam da kaktus poklonim jednoj prijateljici kojoj biljke ne idu od ruke pošto je ovaj kaktus vrlo lak za održavanje a i dugovečan, ali su mi se toliko svideli da ne mogu da se odvojim od njih. Moraću njoj naheklati nove.

Šal za muža

Napokon se usudio da nešto naruči: šal (link radi samo ako ste član Ravelry-ja). Jer, zamislite da naruči džemper, a ja mu, ne daj bože, ispletem neki ružičasti ili božićni na jelene ili pingvine (kao u Bridžet Džouns)! Šta bi onda? No, mislim da je odahnuo i da mu se sviđa pošto ga je već nosio, čak i na posao, gde je šal pokupio sve pohvale od koleginica.





A što se tiče rezultata glasanja iz prethodnog posta, hvala svima koji su glasali. Pobedio je 3. uzorak sa 3 vaša glasa, a 1. i 2. su dobili po jedan glas, ali bih rekla da je uzorak broj 1 ipak za dlaku ispred uzorka broj 2 pošto mu je magrit dala jedan vrlo glasan glas. Glasanje bensedin art sam brojala kao 2 glasa pošto nije mogla da se odluči, a ja imam puno razumevanja za takve situacije. Znam, nije demokratično, ali ovaj blog ionako nije demokratičan :)

Catania color ponovo

U prošlom postu sam konstatovala kako mi se ne dopada šara koja se dobije kad se hekla St. George-ova Catania color te da ću da pokušam da s njom štrikam, da vidim kako će ispasti. Evo rezultata tog eksperimenta.

Imam zimsku jaknu koja je (barem meni) užasno teška za kombinovanje. Znate onu boju za koju ne možete sa sigurnošću da kažete da li je tamnobordo ili tamnoljubičasta ili možda čak tamnobraon - nešto slično najtamnijoj nijansi na ovom koncu samo tamnije. To je bio razlog zašto sam odlučila da uradim šal i rukavice koje bih mogla da nosim uz nju

šal (link na Ravelry-ju):
Ovo mi je prvi put da pletem ovakvu ili sličnu mustru i vrlo sam zadovoljna sobom :) Trebalo mi je malo vremena i istraživanja po internetu pre nego što sam shvatila šta zapravo treba da radim i kako, ali kad se jednom ukapira, posle je vrlo lako.

rukavice:
I na njih sam ponosna mada nisu prve, ali jesu druge rukavice koja sam isplela u životu. One prve ne računam pošto baš i nisu uspele. Uputstva koja sam koristila su odlična, a naročito mi se sviđaju dve stvari: prvo, način na koji su završene na palcu i prstima i drugo, (skoro) neprimetno odvajanje pletiva kod palca.

A evo sad i komparacije uzoraka urađenih istim koncem.

Koji vam se od sledećih uzoraka najviše dopada?

1)

2)

3)

Jesenje futrole

Opčinila me je St. George-ova Catania color u ovim jesenjim bojama. Iako od ranije znam da ne izgleda baš lepo kad se hekla, nisam mogla da odolim. I tako, igrajući se, napravila sam futrolu za naočare s pregradicom za olovku i još jednu malu futrolu (za lekove, uloške, ili slično). Zlatni konac kojim sam naheklala cvetić i opkukičala ivicu ne znam šta je (kupila sam ga na nekoj rasprodaji, bez etikete), ali se užasno teško hekla.

Futrole sam namenila mami, ali tek što sam ih završila, ona je kupila novu futrolu za naočare i tako mi pokvarila iznenađenje :(. No, ipak ću joj ih dati pa nek proba da ne koristi :)

Dopadaju mi se ove boje, od narandžaste preko smeđih tonova do tamno bordo-ljubičaste, što se najbolje vidi na onim fotografijama u krupnom planu. Međutim, i dalje mi se ne sviđa šara koja se dobije kad se ovaj konac hekla. Pokušaću da ga štrikam da vidim kako će ispasti. Znam da su neki njime štrikali i da je dobro izgledalo.

Vrećice za sapun

Nova serija vrećica za sapun/lavandu/šta god, ovaj put u Božićno-novogodišnjim tonovima.

Dva neočekivana pronalaska

Pronalazak prvi: vuna. Prava, domaća vuna. Još miriše na ovcu. Kad sam ženu koja je prodavala pitala da li je ručno predena, pogledala me kao da sam vanzemaljac i objasnila mi kako jeste ručno, ali preslica radi na struju (?!). Jer, da ne radi na struju, vuna bi bila mnogo skuplja. Što jes', jes - u pravu je. Ali mnogo govori o tome šta se sve kod nas smatra "ručnom" izradom.

Pronalazak drugi: specijalno izdanje Burde iz 1982, puno šema za heklanje. Našla na tezgi s novinama. Momak je rekao da je to iz remitende, ali mislim da je to pre remitenda s njegovog tavana. Jer, koja bi to strana firma čuvala neprodate časopise 20 godina? Pa još časopise za ručne radove?! A i cena na svim ostalim časopisima je odštampana, jedino je na ovima iz 80-ih napisana rukom. No, nema veze. Štaviše, obradovala sam se. Imao je on još toga, ali su ostali časopisi bili s odevnim predmetima pa su toliko demode da se nije isplatilo kupovati. Možete zamisliti gomilu džempera iz 80-ih, svi odreda sa šišmiš rukavima i predimenzioniranim rolkama, a manekenke sa razbarušenim mini-valovima a la Kejt Buš. E, to su bila vremena :)

Dva nova obeleživača strana

Već duže vreme nameravam da napravim obeleživač strana (ili lizezu) koji bih poklonila našoj bibliotekarki na poslu. Ona skuplja lizeze, a i obožava hekleraj tako da pretpostavljam da će heklana lizeza biti pravi pogodak. No, onda je inspiracija učinila svoje i nisam mogla da se odlučim za mustru i model. Dvoumila sam se između dva dizajna i na kraju sam odlučila da nedoumicu rešim na svoj uobičajen način - tako što je uopšte neću rešiti nego ću naheklati obe. Napravila sam i kutiju od recikliranog kartona u koju ću upakovati poklončić.

Lizeza br. 1 (moj dizajn):

Lizeza br. 2 (mustra je od crochetroo ali sam ja dodala perlice):

Humaniji odnos prema porodiljama

Ako niste čuli, blogerka Krugolina Borup, koja piše na blogu B92, pokrenula je akciju za humaniji odnos prema porodiljama u porodilištima. Iskustva porodilja iz Srbije i dijaspore mogu se naći na sajtu http://www.majkahrabrost.com/. Možete poslati svoju priču i potpisati peticiju. Gledala sam na televiziji njihov sastanak s ministrom zdravlja, koji me je, uprkos ministrovoj slatkorečivosti i odobravanju (ili baš zbog toga?), ostavio neuverenu da će se nešto značajno promeniti. Pitam se zašto plaćamo zdravstveno osiguranje ako njime nismo zadovoljni i zašto se ne može tražiti refundacija za pružanje neadekvatne zdravstvene usluge ili za nepružanje iste?

Ja nisam od onih koji olako potpisuju peticije, učlanjuju se u partije i, uopšteno govoreći, teško dajem podršku bilo čemu, ali me se ovo toliko dotiče da moram da dam svoj mali doprinos makar tako što ću postaviti linkove na ovaj blog. Upozoravam vas da su priče na sajtu http://www.majkahrabrost.com/ zaista potresne te da možda nisu za svakoga.

Okovratnik

Pošto dolazim iz porodice čijim je članovima uvek hladno i kojima uvek manjka debelih čarapa, sobnih papuča i toplih šalova, odlučila sam da najzimogrožljivijem od nas, Mami, naštrikam ovaj okovratnik. Na engleskom se to zove "cowl" ili "neck warmer", a mustra po kojoj sam radila može se skinuti odavde. Učinio mi se zgodnim zato što se nosi baš uz vrat pa se preko, ako je potrebno, može nositi još jedan, običan šal. A prednost mu je i to da, barem što se tiče grejanja, zamenjuje rol-kragnu, a možete ga lako skinuti kad uđete u zagrejan prostor, što znači da ne morate trpeti rolku ceo dan. Ja obožavam rolke, na primer, ali mi je na poslu pretoplo da ih nosim.

Tagovanje

A toliko sam se nadala da će me zaobići. Međutim, nije. Tagovana sam, a to su učinile drangulije i bensedin art, a i ja ću morati nekome učiniti :)

Pravila su sledeća:
1)-Ostavite link do onoga ko vas je odabrao i listu pravila na svom blogu;
2)-Napišite 7 činjenica o sebi;
3)-Odaberite 7 ljudi na kraju posta i ostavite njihova imena i linkove do njihovog bloga;
4)-Obavestite ih da su odabrani tako sto cete ostaviti komentar na njihovom blogu .

7 činjenica o meni, hm...

1. Volim da čitam i čitam mnogo i svašta. Ne mogu da zaspim bez knjige.
2. Ne mogu da sedim besposlena i često radim više stvari odjednom.
3. Od kad ne pušim, sedenje u ugostiteljskim objektima mi je užasno dosadno (valjda zato što nema šta da se radi!).
4. Ne volim veselja.
5. Kao mala sam maštala da sam usamljeni kauboj koji jaše po preriji i bori se za pravdu.
6. Volim da igram kompjuterske igrice, naročito kad bi trebalo da radim.
7. Ovisna sam o kompjuteru.

A evo sada i sledećih 7 koje ću uvući u ovaj lanac:

1. Sassy Lady
2. Buba
3. Daira
4. Drenka
5. Mirjana
6. Gocce
7. DEA

I sad još samo da ih obavestim.

Futrola za uloške

Videla sam ovo kod nekoga na Etsy, a odlučila sam da i sebi naheklam kad mi je poslednji put uložak ispao iz torbe dok sam vadila neke knjige.





Ako ste napravili nešto ružičasto a voleli biste da pomognete u borbi protiv raka dojke, pogledajte "Make it pink challenge".

Bolero i kaiš

Konačno su ručni radovi opet došli na red. Ovaj put jedan bolero i jedan superbrzi kaiš, oba početa i završena još dok je bilo toplo.

Bolero

Boje je izabrala moja nećaka, da ne pomislite da sam ušla u crvenu fazu :) I model je izabrala ona, iz časopisa Filati Special, Ausgabe 6, samo sam ga ja modifikovala, što radi pojednostavljenja, što zato što nisam baš sve razumela. Na kraju, prilično sam zadovoljna rezultatom, jedino je malo preširok na leđima (manekenka nije dozvolila to da slikam :)), a kombinacija mustre s pamučnim St. Georgeovim koncem daje jako zanimljiv taktilni efekat, prosto vas mami da je dodirujete.

Kaiš

Negde letos sam, dok sam smišljala šta bih sledeće heklala, za jedan dan napravila ovaj kaiš od istog onog konca od kojeg je i rupičasti šal. Ako ćemo iskreno, nije baš od velike koristi ako su pantalone jako široke, ali može da se nosi kao ukras. Izvinjavam se zbog lošeg kvaliteta slika.

Vlažne teksture

Plodovi zemlje

I ova me jesen inspirisala da napravim foto-esej. Poslednja fotografija, od milja nazvana Alien, mogla bi se uvrstiti i s onim čudovišnim biljkama od prošle godine.